Ljetos sam za vrijeme najvećih vrućina srela jednog starijeg čovjeka u gradu. Zaista je bilo pretoplo i čovjeku je pozlilo i pao je na trotoaru. Uplašila sam se jer vidim kako masa ljudi prolazi a niko mu ne prilazi.
Mlada sam i imam 16 godina i trebalo mi je malo vremena da se “saberem”… tada sam nazvala hitnu i otrcala u najbližu radnju da uzmem vode i da mu donesem, te da ga dignem sa poda. Jedan covjek je prolazio i zaustavio se pa poceo da se dere na mene pusti tu matoru drtinu i pijanduru nek lezi tu.
ali pogled zahvalnosti starca kojem sam pomagala je nešto što ću pamtiti cijeli život. Relativno sam mlada i posle toga sam mnogo razmišljala i nije mi jasno zašto su ljudi tako sumnjičavi prema drugim, zašto ljudi nemaju milosti, zašto gledaju samo sebe i svoju korist, a u isto vrijeme žele da im neko pomaže
Nema komentara:
Objavi komentar