Mnogi mi kažu da sam najveća budala, jer je volIm i svoju devojku čuvam, poštujem, brinem se o njoj. Ništa mi nije teško, perem sudove, usisavam, sređujem sve u stanu, uključujem mašinu, peglam, spakujem, kupujem joj uloške, trpim njenu nervozu, ispratim je kada ide sa drugaricama u klub,
dođem po nju kada god nazove, vozim je svuda, spremam joj doručak, ručak i večeru, donosim joj to u krevet, izvodim je, trčim do prodavnice kad god joj se jede nešto slatko kao da je trudnica sve to radim jer je kako sam rekao volim i sve bi mi to bilo mnogo lakše kada bi mi ona barem jednom rekla VOLIM TE, onako iz srca. Nije da nije nikada rekla i kada god ja njoj reknem da je volim, ona mi odgovori I JA TEBE…ali nikada za ove 3 godine braka nije se sama sjetila. Znam da nije nešto emotivnog karaktera, alI bilo bi mI baš drAgo, pogotovo kada bi to uradila pred mojim prijateljima i roditeljima.
Nema komentara:
Objavi komentar