Porodila sam se prije 4 mjeseca prirodnim putem i nakon samo par dana počela sama da brinem o našoj kćerkici. Morala sam jer moja mama živi daleko, obzirom da sam udata u AUSTRALIJU i nemoguće je da mi dođe. Sa druge strane svekrva nije bila zainteresovana da se brine o meni i bebi, A NI MUŽ MI NIJE NEKA PODRŠKA 🙁 .
U početku, prvi mjesec mi i nije bio veliki problem, beba je još bila mirna i stalno je spavala, ali svakim danom mi je sve teže i teže… Noćima ne spavam, a preko dana moram normalno da funkcionišem… OSJEĆAM DA ĆU POLUDJETI! Muž radi i često kako bi se odmorio i naspavao ode prenoćiti kod svojih roditelja i to me dodatno boli… nekada pomislim da sam pogriješila što sam se ikako udavala za njega, ali mislila sam Australija, živjeti ću dobro i druge gluposti 🙁 .
Sinoć je moj muž takođe prenoćio kod svojih roditelja, a djevojčica je plakala kao nikada u ova 4 mjeseca, jednostavno nisam više mogla da izdržim da je nosam po stanu, ni psihički ni fizički, pozvala sam ga na mobitel, a on mi je tada samo prekinuo vez, a nakon toga i ugasio mobitel… Ne znam šta da radim, više ne mogu ni fizički ni pshički da izdržim… BOJIM SE NOĆI… najgore od svega, BOJIM SE DA U TIM “KRITIČNIM” TRENUTCIMA NE UČINIM NEŠTO LOŠE I KĆERCI I SEBI 🙁 …
Nema komentara:
Objavi komentar